Zaštita na vrhunskom nivou: Kako odabrati prave filtere za višekratne zaštitne maske?
Višekratne zaštitne maske koriste se uz više različitih vrsta filtera, sve u zavisnosti od izazova sa kojima se korisnici u proizvodnim okruženjima suočavaju. Adekvatna identifikacija rizika i odabir filtera za zaštitne maske, doprinose optimalnoj zaštiti radnika. U tu svrhu, postoje:
Filteri za čestice koji štite korisnika od čestica tj. prašine, magle i isparenja, aerosola, dima, buđi, bakterija i slično.
Filteri za gas i paru, kako i sam naziv kaže, štite od štetnih gasova i pare iz okruženja.
Kombinovani filteri koji štite i od čestica i od gasova.
Različita kombinacija filtera za gas, paru i čestice koristi se u zavisnosti od prirode rizika prisutnih u vazduhu.
Filteri za čestice
Filteri za čestice za višekratne respiratorne maske sastoje se od sloja nasumično orijentisanih vlakana. Tretirana vlakna se mogu koristiti za privlačenje i hvatanje čestica koje se ulivaju u i kroz materijal filtera zaštitne maske. Veća debljina materijala povećava efikasnost pri hvatanju štetnih čestica.
Tokom upotrebe, filteri se začepljuju, usled čega je disanje otežano i pravi povećano fiziološko oterećenje za korisnika. Kako se filteri za čestice pune zagađivačem, oni postaju restriktivniji za prolaz čestica i mogu biti efikasniji.
Sa druge strane, ovo otežava disanje – korisnik će primetiti ovo povećano opterećenje i u nekom trenutku poželeti da promeni filter. Koliko brzo će se to desiti, zavisi od količine čestica u vazduhu koji se udiše. Veoma prašnjavo okruženje će, očigledno, brže začepiti filter za respirator nego obavljanje relativno čistog posla. U kom trenutku će promeniti filteri, zavisi od osetljivosti korisnika na povećanje opterećenja prilikom disanja.
Filteri za čestice se ispituju u skladu sa standardom EN 143.
Postoje četiri uobičajena mehanizma filtracije – hvatanje presretanja, inercijalno udarno i difuziono hvatanje, kao i elektrostatičko privlačenje.
Fizika hvatanja čestica ukazuje da je opseg veličine čestica 0,02-0,2 mikrona ekvivalentnog prečnika i ima medijanu mase prečnika čestica od približno 0,3 do 0,6 µm što je to najteži raspon veličina za hvatanje. Filter za čestice je testiran sa aerosolom izazvanim natrijum hloridom koji se sastoji čestica uglavnom ove veličine.
U praksi, filteri za čestice dizajnirani za zaštitu disajnih organa uhvatiće čestice svih veličina – glavna razlika je relativna performansa u opsegu između ~0,1 i 1 um. Svaka klasa filtera mora da radi iznad određenog nivoa prema ispitnom aerosolu kako bi se klasifikovala prema EN 143.
Filteri za čestice su klasifikovani prema njihovoj efikasnosti filtriranja. Prema EN 143, postoje tri klase filtera za čestice – P1, P2 i P3 u rastućem redosledu efikasnosti filtriranja.
P1: Mora biti najmanje 80% efikasan prema najprodornijim veličinama čestica.
P2: Mora biti najmanje 94% efikasan prema najprodornijim veličinama čestica.
P3: Mora biti najmanje 99,95% efikasan prema najprodornijim veličinama čestica.
N95 je klasifikacija Nacionalnog instituta za Sjedinjenih Država za bezbednost i zaštitu na radu (NIOSH) koja je slična P2 ocenjivanju prema EN 143. N se odnosi na natrijum hlorid, a 95 znači to da su ovi proizvodi najmanje 95% efikasni prilikom testa aerosol natrijum hlorida. NIOSH takođe imaju R i P tip filtere za čestice ulja. U Evropi je uobičajena upotreba P2 klasifikacija za respiratore.
Zaštitne maske sa filterom za gas i organsku paru
3M proizvodi filtere za gas i paru za zaštitne maske koji pomažu u smanjenju izloženosti korisnika brojnim gasovima i isparenjima.
U tu svrhu, filteri respiratora su punjeni aktivnim ugljem, koji se obično pravi od uglja, od obnovljivih izvora poput drveta ili kokosovih ljuski. Može se „aktivirati“ zagrevanjem materijala u azotu ili pari na približnim temperaturama od 800 – 900°C. Dobijeni materijal ima značajan broj mikropora koje pomažu u absorbovanju različitih organskih isparenja. Ove mikropore se mogu meriti i optimizovati za specifične potrebe proizvoda i performanse.
Kada se gasovi i pare provlače kroz filter organskih isparenja, vazduh se filtrira dok se pare kondenzuju u pore ugljenika. Pare se kreću kroz filter od jedne do druge pore. Ovo se dešava brže kada su u pitanju isparljive pare sa nižim tačka ključanja (npr. aceton). Neka migracija organskih para se može pojaviti čak i tokom skladištenja, tako da se mora voditi računa pre ponovne upotrebe filtera. Efektivni vek trajanja je sve dok isparenja ne počnu da izlaze iz filtera.
Za razliku od filtera za čestice, njihov radni vek nije određen promenom u otporu disanju. Umesto toga, filteri se moraju menjati u skladu sa lokalnim propisima, u slučaju pojave iritacije od zagađivača ili prema obračunu 3M™ Service Life softvera.
Aktivni ugalj sam po sebi ne može da apsorbuje druge vrste gasova ili pare kao što su kiseli gasovi, amonijak, formaldehid, itd. U nekim slučajevima, ugljeniku se dodaju metali i soli kako bi se ova jedinjenja selektivno uklonila.
Ovi filteri se oslanjaju na sorbentni materijal kako bi „upili“ gas i molekule pare. Sorbent je zrno ugljenika, koje je posebno tretirano. U zavisnosti od hemijskog tretmana površine ugljenika, ovaj materijal će apsorbovati različite vrste gasova ili para.
EN 14387 koristi sistem klasifikacije kako bi se indentifikovale različite vrste zagađivača koje ovi filteri „hvataju“. 3M filteri slede ovaj sistem označavanja i kodiranja bojama.
Propisi i standardi za upotrebu višekratne respiratorne zaštite
Postoje dve glavne regulacije koje se odnose na opremu za zašitu respiratornih organa.
Uredba (EU) 2016/425 od 9. marta 2016. reguliše pitanja dizajna, proizvodnje i oglašavanja lične zaštitne opreme.
Direktiva 89/656/CEE od 30. novembra 1989 odnosi se na minimum zahteva koje lična zaštitna oprema na radnom mestu treba da ispuni.
EN 529 je standardni naziv za „Respiratorna zaštitna sredstva – Uređaji za zaštitu respiratornih organa — Preporuke za odabir, upotrebu i održavanje“ i može pomoći pri selekciji, čišćenju i održavanju respiratornih zaštitnih uređaja.
Mnogi standardi definišu zahteve, testiranje i obeležavanje za maske i filtere:
EN 136: Sredstva za zaštitu disajnih organa – Maske za celo lice
EN 140: Sredstva za zaštitu disajnih organa – Polumaske i četvrtine maske
EN 143: Sredstva za zaštitu disajnih organa – Filteri za čestice
EN 405: Sredstva za zaštitu disajnih organa — Polumaske za filtriranje sa ventilima za zaštitu od gasova ili gasova i čestica
EN 14387: Sredstva za zaštitu disajnih organa – filter(i) za gas i kombinovani filter(i).
